Biblioteka grada Beograda je odgovorila na molbu organizacije “Da se zna “i otkazala predavanje o “rodno kritičkom feminizmu”.
U obrazloženju svoje molbe iz “Da se zna” naveli su da “ smatraju da borba za ljudska prava jedne grupe ljudi ne sme i ne može u to ime oduzimati prava nekoj drugoj grupi ljudi. Tako se pravi feminizam ne okreće protiv trans žena i trans osoba uopšte. Budući da je transfobija, kao i homofobija, posledica patrijarhata, jednako koliko i mizoginija, prava LGBT+ osoba su uvek bila duboko i saveznički povezana sa ženskim pravima.
Ovaj događaj nije i ne može se shvatiti kao sloboda govora, jer bi to bila jasna zamena teza, kojom bi se u ime tobožnje slobode govora i borbe za ženska prava, raspirivala netrpeljivost prema jednoj već veoma ranjivoj i ugroženoj grupi, kažu iz ove organizacije
U nastavku prenosimo zahvalnost organizacije Biblioteci na prihvatanju njihovih argumenata .
Pismo podrške Biblioteci grada Beograda
Ovim putem izražavamo zahvalnost i podršku Biblioteci grada Beograda i direktorki Jasmini Ninkov.
Smatramo da je od velike važnosti da javna institucija poštuje Zakon o zabrani diskriminacije koji prepoznaje kategoriju rodnog identiteta kao osnov po kom se može vršiti diskriminacija i da zbog toga ne treba da bude izložena zastrašivanjima i represiji. Žao nam je zbog toga što ste štiteći ljudska prava i sami izloženi agresiji i pretnjama.
Prepoznali ste važnost naših reči da sloboda govora ne znači dopuštanje govora mržnje, te da borba za ljudska prava jedne grupe ljudi ne sme oduzimati prava nekoj drugoj.
Kada treba da učestvujemo na nekom od programa očekujemo da imamo isti tretman, ali pod „debatom“ ne podrazumevamo dokazivanje našeg osnovnog ljudskog prava – prava na postojanje i na samoodređenje.
Uz nas su, nakon javljanja tribine o takozvanom „rodno kritičkom feminizmu“, zakazane za 10.4.2023. u 19 časova, brojne organizacije, pojedinke i pojedinci uputili su predlog da se događaj otkaže, kontekstualizuje ili preispita.
Svedočimo tome da ,,rodno kritičke” i antirodne organizacije i pojedinke/ci dovode u pitanju dugogodišnje feminističke borbe za vođenje roda kao kategorije koja je osigurala da se o pitanjima svih nejednakosti razgovora na politički način. Neretko podstiču mržnju i netoleranciju prema transrodnim i kvir licima. Predstavljaju se kao feminizam, a zapravo su bliske ideje isključivanja nepoželjnih i drugačijih.
Prečesto se dešava u okviru akademske zajednice da se o pitanjima važnosti za našu zajednicu razgovara bez prisustva njenih članova/ica. Naša zajednica je malobrojna i ranjiva i potreban nam je siguran prostor i dobra volja kako bismo mogli/e da razgovaramo o bitnim problemima kao što su diskriminacija prilikom zapošljavanja, loši uslovi rada, život ispod granice siromaštva, diskriminacija prilikom pokušaja skućavanja, beskućništva ili pak loši uslovi stanovanja, nedostatak pristupa zdravstvenim uslugama, nedostatak prava na telesnu autonomiju i autonomiju nad sopstvenim identitetom, kao i visok stepen fizičkog, psihičkog i seksualnog nasilja sa kojim se transrodne osobe mogu suočiti na ulici, na poslu, u zdravstvenom sistemu i kući.
Hvala Vam na tome što to razumete i nadamo se da ćete se i ubuduće boriti za ravnopravnost i uključivanje na svim nivoima.
Puno podrške,
Trans Feministička platforma koju koordiniše Trans Mreža Balkan
